Skip to main content

Újházi Adrienn svoje stvaralaštvo usmerava ka ispitivanju odnosa čoveka i same prirode, što obuhvata oblasti ekološke umetnosti i bio-arta u formi različitih vizuelnih medija.

IG: AdriennIG: biococulture

Koje materijale najčešće koristiš u radu?

Koristim zemlju, pesak, kudelju, pšenicu i druge prirodne materijale. Pomoću tih elemenata stvaram određenu likovnu igru. Većina materijala je predstavljena u izvornom stanju i sa minimalnom intervencijom dolazim do umetničkog dela: slike, skulpture, redimejda i slično.

Snažan simbol života koji pšenica predstavlja primenjivala sam u svojim radovima na više načina: pravila sam objekte od slame, digitalizacijom dokumentovala klijanje, koristila sam klice i brašno.

Svest o različitoj primeni materijala počela je da mi se razvija u detinjstvu. Recimo, kanap od kudelje me podseća na momenat iz detinjstva kada je baka terala ptice iz bašte uz jedan vešt potez ruku, izazivajući jak i definisan pucanj u vazduhu, da ptice ne bi iskljucale seme koje je bilo zasađeno.

Kasnije, manipulacijom klijanja pšenice dobijala sam oblik koji podseća na pomenuti kanap od kudelje. Kanap je povezan sa gazom koja sačinjava Memento mori kompoziciju koja predstavlja simbolički podsetnik o smrtnosti. Podsetnik da smo svi tu na određeno vreme i da zato treba delovati i živeti bolje.

Novi mediji mi pružaju mogućnost da sagledam jednu ideju na drugačiji način. Takav pristup uključuje multidisciplinarnost. Recimo, istraživanje sastava bakterijske celuloze SCOBY se istražuje na polju prirodnih nauka kao što su hemija, biologija i mikrobiologija.

Konceptualni umetnici koji su dosta uticali na celokupni moj rad do sada su: Suzanne Anker, Neri Oxman, Lauren Bowker, Ani Liu, Špela Petrič itd.

Reci mi nešto više o umetničkoj rezidenciji u Španiji na kojoj si boravila?

U toku postavke izložbe Takav je život… (Ciklusi Geje) dobila sam poziv od strane kustoskinje Zeren Oruc da predstavim svoj rad i budem predavač na rezidencionalnom boravku pod nazivom Montemero Art Residency u Španiji. Ovakvo iskustvo smatram neprocenjivim. Ovom prilikom sam želela da istražim skrivena, intimna mesta kao što su obale, pećine, brda, planine ili slična podneblja. U Španiji je dobro poznata pećina Altamira gde je i započeo odnos čoveka i umetnosti. Ti zapisi su prve čovekove beleške gde se može pratiti njegov odnos sa prirodom. Upijajući energiju koju je ta sredina pružala, nastao je novi rad.

Drugi deo rezidencije je podrazumevao radionicu i predavanje. Demonstrirala sam pravljenje organski uzgojenog materijala SCOBY. Naziv materijala je zapravo skraćenica za simbiotsku kulturu bakterija i kvasca koja nastaje putem fermentacije (crnog/zelenog) čaja. Novi radovi od ove kulture se zasnivaju na prirodnim procesima, koji nastaju od živih organizma – mikroba koji su zaustavljeni u određenom stadijumu razvitka.

Kada sam počela sa prvim eksperimentima, znala sam da sam sebi otvorila vrata koja vode u nepoznato. Prihvatanjem i igranjem sa likovnim elementima koje material pruža zadala sam sebi zadatak da budem istrajna tokom procesa, imajući u vidu i njegov potencijal koji jednog dana može postati funkcionalan u svakodnevnom životu.